Hoćemo kvalitet više za život koji vodimo, u zemlji u kojoj živimo. Hoćemo evropske standarde, usklađujemo propise i zakone. Kažemo, svesni smo sebe i okruženja. Razumemo i poštujemo različitost. Međutim, kada se susretnemo oči u oči s problemima ljudi, s neke druge strane onoga što je uobičajeno, susretnemo se s brojnim barijerama i nedorečenostima. Živimo u vremenu u kojem nam se čini da sve znamo, da znanje i informacije razmenjujemo u trenutku, ali ipak često od šume ne vidimo drvo, s jedne obale ne vidimo drugu. Mnogo toga ostane u izmaglici, prikriveno, jer se dešava nekom drugom. Priključujemo se raznim akcijama, kojima bismo da pomognemo, ali sem što se odlučimo da pošaljemo poruku, izdvojimo novac, trebalo bi takođe da izdvojimo vreme, jer srećnima nas, između ostalog, čine i prijatelji. Tako ne govorimo o dijagnozama, već o ljudima.